Kroz dugometražni dokumentarni film o Mihajlu Pupinu povezuju se pokidane niti srpske, američke i svetske istorije, kada su u pitanju fakta, jer se vidi Pupinov sveobuhvatni portret kao svestrane ličnosti. Mesta snimanja i lokacije govore da je u pitanju izuzetno značajan ne samo srpsko – američki, nego i svetski projekat, koji ima pravu dimenziju bioskopskog filma. Film o Pupinu otkriva tajnu kako se može uspeti, od idvorskog derana, do samog svetskog vrha. Nema boljeg opisa tog puta, kojim samo sudbina ide.

“Dr Mihajlo I. Pupin sa Univerziteta Kolumbija, čiji se izum, „Pupinov kalem”, smatra jednim od najvažnijih pronalazaka koji je omogućio kontinentalno telefoniranje, a koji je Američka telegrafska i telefonska kompanija demonstrirala prošlog ponedeljka, smatra da će bežični telefon u vrlo bliskoj budućnosti biti korišćen za svaki razgovor na velikoj udaljenosti. Dr Pupin je sinoć izjavio da radi na usavršavanju aparata za bežičnu telefoniju koji će, kako pouzdano tvrdi, omogućiti razgovor na praktično bilo kojoj udaljenosti.

Sudeći po ovom pronalazaču, to znači da dugo razmatrani telefonski kabl pod Atlantskim okeanom nikada i neće biti položen. Ljudi će, bez žica, iz Njujorka razgovarati sa Londoncima mnogo pre nego što bi razgovor kroz kabl uopšte bio ostvaren, misli dr Pupin. On takođe veruje da će bežična telefonija na velike daljine zameniti žičani prenos i na kopnu. (Njujork tajms, 28. januar 1915,).”

”Na nedavnom međunarodnom kongresu u Parizu evropski telefonski inženjeri su prihvatili američki metod telefonskog prenosa, sa namerom ujedinjenja svih velikih evropskih centara u jednu telefonsku zajednicu.”

“Telefonski kablovi koji će se koristiti za tu svrhu biće nazvani međunarodnim imenom “Pupinizovani kablovi”, jedan veoma milostiv kompliment meni koji , moram priznati, da prija mojoj sujeti, ali ja izjavljujem u svoj iskrenosti da bi naziv “Maksvelovani” bio mnogo više odgovarajući.” (Njujork tajms, 28. 12. 1926.)

Većina naučnikovih izuma doprinosi na praktičan način ukupnoj ljudskoj dobrobiti. Pupinu mi dugujemo za složeno osmišljen puneći kalem koji omogućava veliki domet daljinskom telefonu; za kombinaciju fluorescentnog ekrana sa H-zrakom koja je učinila vidljivim skrivene telesne organe, i druga otkrića koja su duboko uticala na naš svakodnevni život.

Dr. Pupinove “intime sa besmrtnošću” počele su kad je, kao mali dečak, čuvao ovce svog oca u svom rodnom Idvoru. Tokom dugih letnjih noći razmišljao je o zvezdama  u daljini je čuo odjek crkvenih zvona.

 “Tad mi je izgledalo” seća se, “da su svetlost i zvuk božanski načini govora, i odatle su dva pitanja: -Šta je svetlost? i Šta je zvuk?- ispunjavala moje budne misli i prodirala u moje snove” (Njujork tajms,14. mart 1935.)

Dekan Kolumbija univerziteta, prof. Barker, rekao je o Pupinu:

„Smrću d-ra Pupina izgubila je nauka neobičnog matematičkog fizičara, tehnika velikog eksperimentalnog pronalazača, a ceo svet otmenog prirodnog i duhovnog filozofa”.

Pupinovi najvredniji studenti su  bili  dr Robert Miliken, koji je izmerio naboj elektrona, dr Irving Langmuir, koje je svetu dao osvetljenje usijanjem svojim radom na tungstenu, i dr  Edvin H. Armstrong, koji je uprkos svih prepreka dao svetu ultrakratkotalasni radio, već su prošli kroz njegove ruke.

Biskup Viljam T. Mening

Mihajlo Pupin bio je plemenit i slavan Amerikanac čiji je život služio na čast njegovoj otadžbini. Velika dela koja je postigao i počasti koje je zasluženo dobio u Novom svetu, nikada nisu učinile da zaboravi svoje prijatelje u Starom svetu, ili one sa kojima je živeo kao čobanin na zaravnima Srbije; on je dokazao svoju lojalnost  žrtvovanjem i predanošću po čemu se malo s kim može uporediti. Mi mislimo o njegovoj hrabrosti i nepokolebljivosti duha, zahvalni smo mu na njegovim važnim doprinosima ljudskom napredku, cenimo njegovu veliku predanost nauci i iscrpno korišćenje talenta i intelekta koje mu je Bog podario,ali još više cenimo plemenitost njegove duše i karaktera i njegovu odanost duhovnim i moralnim idealima koje zajedno daju dostojanstvo i veličinu ljudskom životu. (THE NEW YORK SUN   15. 03. 1935.)

Na Kolunbija Univerzitetu nalazi se jedna visoka prostrana zgrada, izgrađena 1927.godine, u kojoj se nalazi Odsek za fiziku od njenog završetka. Posle Pupinove smrti 1935. godine, u znak sećanja, i iz poštovanja prema Mihajlu Idvorskom Pupinu, dobila je ime Laboratorija za fizičke nauke “Pupin”.On se  kao student nalazio na Kolumbija Koledžu od 1879. godine, a kasnije i kao prefesor tog koledža - kasnije Univerziteta - Kolumbija. Bio je naučnik, pronalazač, pisac,  predavač svetskog glasa i humanista.

Kada se Mihajlo Pupin vratio kao doktor filozofije iz Berlina i postao profesor, Kolumbija je bila koledž i dosta je zaostajala za drugim američkim koledžima. Sa njim se od tog vremena, podizao i koledž Kolumbija, a i on sa njim, onako kako to govori za velike ljude najbolja američka poslovica:  “Idi u kraj koji će da raste zajedno sa tobom!” Danas je Kolumbija jedan od najvećih univerziteta na svetu, a Mihajlo Pupin, nekadašnji doktor filozofije, nosi danas skoro dve desetine počasnih akademskih titula.  

U čast 100. godišnjice rođenja Mihajla Idvorskog Pupina, Udruženje pitomaca Inženjerskog Fakulteta Kolumbija Univerzita je 1958. ustanovilo „Mihajlo I. Pupinovu medalju za nacionalne zasluge".

Kako su za realizaciju filma  problem uvek  finansijska  sredstva   da se završi započeti film, to se desilo i nama sa dugometražnim dokumentarnim filmom  „BRILjANTAN UM“. Sticajem okolnosti, kao direktor fotografije, snimio sam deset dokumentarnih filmova o jedanaest slikara i vajara, tako je bilo normalno da priredim i Pupinovu ilustrovanu monografiju „Od useljenika do pronalazača“, jer su delovi Monografije, poput umetničkih slika i fotografija manastira i ličnosti, vezani i za sam film „BRILjANTAN UM“.

Monografija je pravo srpsko kapitalno delo, a ovako  ilustrovana knjiga predstavlja „ličnu kartu“ Srbije u svetu. Svoju pravu  težinu će imati kad se pojavi na engleskom „FROM IMMIGRANT TO INVENTOR“ (160 umetničkih slika i fotografija), kao svetska ilustrovana enciklopedija. Nadamo se da će nam srpska i engleska verzija ilustrovane monografije  „FROM IMMIGRANT TO INVENTOR“, od prodaje, a i  uz  sponzore i donatora iz SAD i sveta koji budu prihvatili značaj filma,  da bi nam finansijski pomogli da završimo film „BRILjANTAN UM“.

Ovaj film treba da upoznaju sve generacije, posebno mladi ljudi koji bi trebali  da  koriste film kao primer kako da  stignu pravim putem kad se nađu u dilemi kojim putem da krenu. Jedinstven film i prava prezentacija Amerike i Srbije, kroz svetsku istoriju, vezan je za život i delo Mihajla Pupina, kada je stvarnost nadvisila maštu.

Producentska kuća „Istok film“ započela je snimanje dokumentarnog filma o Mihajlu Pupinu, a do sada je snimljeno je oko 45% filma.

Kako bismo nastavili i završili snimanje filma „Briljantan um“ neophodna su nam sredstva u iznosu od 175.000 dolara. Pozivamo sve zainteresovane donatore i sponzore da nam se jave i pomognu realizaciju ove svetske filmske priče, jer same lokacije snimanja i svetska ličnost kakav je bio dr Mihajlo Pupin sve govore.

Bankovni račun firme

Lokacije snimanja:

Beč, Berlin, Potsdam, Prag, Lucern, Pariz, London, Kembridž, Njujork, Vašington, Čikago, Libertvil, Norfolk, San Francisko, Pitsburg, Los Anđeles i Klivlend.

Za više informacija o filmu pogledajte OVDE, OVDE i OVDE (pdf)

Lokacije snimanja filma - pogledajte OVDE (pdf)